Vreme je za čeri paradajz

Saznajte više o Školi organskog baštovanstva

Poručite knjigu: Ređe gajene vrste povrća

Pročitajte više o gajenju batata, kineske brokole, čičoke, muskatne tikve, lobode.

Čeri paradajz je veoma je popularan među proizvođačima, ali i kupcima i kuvarima. Ovaj divlji paradajz potiče iz zone koja obuhvata Peru, Ekvador, severni Čile i ostrva Galapagosa. Stare Inke i Asteci su divlji čeri paradajz selekcijom pretvorili u sorte koje danas koristimo u ishrani.

Čeri paradajz je toploljubiva biljka koja se može gajiti i u zaštićenom prostoru i u bašti. Kao i ostale vrste paradajza, uspeva na gotovo svim tipovima zemljišta, počev od peskovitih pa do smonica što dobro zadržavaju vlagu tokom letnjih meseci.

Setva se obavlja plitko u tople ili mlake leje, kao i u tunele i plastenike za proizvodnju ranih plodova i rasada. Ukoliko se čeri gaji u zaštićenom prostoru, setvu obaviti od polovine do kraja januara, a pri rasađivanju na otvorenom – oko 15. februara. Rasad je spreman za rasađivanje 6–8 nedelja nakon setve, kad ima 4–6 dobro razvijenih listova. Rasađuje se na razmaku 80–100 cm između redova i 40–60 cm u redu, vodeći računa o tome da se rasađene biljke mogu zaštititi od mraza.

Ukoliko se seje direktno u baštu, setvu treba obaviti nakon 15. aprila i štititi od mraza do početka maja.

Nega obuhvata „tačkanje“ uz potporu, redovno zakidanje zaperaka, uklanjanje svih listova do prve cvetne grane i zakidanje vrha biljke. Biljka u povoljnim uslovima može da naraste 1,5–2 m. Paradajz se obavezno navodnjava. Jedna biljka čeri paradajza može da da i do 150 plodova, koji se beru u grozdovima ili pojedinačno.

Upotreba

Paradajz je, za kvalitetnu ishranu, veoma značajno povrće, izvor antioksidansa. Likopen se unosi u organizam isključivo putem ishrane, a crveni čeri paradajz sadrži više likopena od svih ostalih sorti. Sadržaj beta karotena je takođe visok, pogotovo u sortama koje daju žut plod. Zbog toga je važno njegovo gajenje i konzumiranje. Sem važnih gradivnih sastojaka, čeri paradajz ima osvežavajuć, prijatan, slatkast ukus.

Pročitajte više o: krompirovoj zlatici, lisnim vašima, leptiru kupusaru, puževima

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović