Čičoka – proizvodnja i upotreba

Poručite knjigu: Ređe gajene vrste povrća

Ovo je jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Južne Amerike, gde i danas raste u divljem obliku. Helio znači sunce, a tuberosus – gomoljast. U svetu je još zovu i jerusalimska artičoka, divlji suncokret, sunčev koren, gomoljasti suncokret itopinambur. Ova biljka je u Evropu preneta iz Severne Amerike.

Pročitajte više o gajenju batata, kineske brokole,  muskatne tikve, lobode.

Razvija razgranato stablo širokih listova i gaji se radi krupnih, ružičastih, slatkih krtola. Bliska je rođaka suncokretu, njene male cvetne glavice podsećaju na cvet poznate uljarice, a uzgaja se slično krompiru. Cveta od kraja leta do novembra.

Čičoka se gaji kao jednogodišnja i dvogodišnja biljka. U prirodi se može pronaći na plodnom zemljištu pored reka i potoka. Pokazala se kao dobro rešenje za ograđivanje organske bašte. Svojim gusto raspoređenim listovima stvara barijeru, a žutim cvetovima privlači veliki broj korisnih insekata. Vrlo je adaptivna biljka i uspeva i u toplijim i u hladnijm uslovima. Krtole podnose vrlo niske temperature, dok lišće strada pri mrazu od -1 do -2 °C.

Čičoka se obično gaji na istoj površini šest-sedam i više godina, na duboko obrađenom i nađubrenom zemljištu. Ovu biljku ne treba saditi na podvodnom i sabijenom zemljištu. Krtole se sade na dubinu 12–15 cm, ručno ili mašinski, u proleće ili jesen. Razmak između redova je 50–60 cm. Krtole se vade iz zemlje u novembru i decembru, a mogu ostati u bašti tokom zime i vaditi po potrebi.

Prilikom vađenja gomolja trebalo bi izvaditi celu biljku, sa svim krtolama, jer će u protivnom, naredne godine, zauzeti dobar deo bašte. Izvađene krtole se mogu uspešno čuvati nekoliko meseci. Prinos: 3–4 kg/m².

Upotreba

Krtole su bogate voćnim šećerom, naročito inulinom i mineralnim materijama. Koren se može jesti sirov kao salata ili se skuvati kao povrće. Dijabetičari ga mogu koristiti u ishrani, pa je iz tog razloga dosta tražen. Gaji se i za proizvodnju zelene mase za stočnu hranu.

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović