Organska cvekla, gajenje, nega, zaštita i značaj u ishrani

Saznajte više o Školi organskog baštovanstva

Poručite knjige: Organska bašta    Gajenje povrća od A do Š

Divlji oblik ovog izvanrednog povrća može se naći na obodima Sredozemnog mora, a do danas razvijeno je mnogo varijeteta.  Svi oni daju sočni, veliki, crveni koren. Lišće se kod nas, tradicionalno, ne koristi u ishrani, iako je bogato mineralima i može se bariti kao blitva ili  spanać.

Cvekla je povrće koje možemo jesti sirovo, kuvano ili u obliku turšije. Na pijačnim tezgama nalazi se tokom cele godine. Lako se gaji, još lakše se vari tako da ne utiče negativno na lučenje želudačne kiseline. Mali broj ljudi ne može da je koristi u sirovom obliku, ali ceđenjem soka može se rešiti njeno otežano varenje.

Energetska vrednost cvekle je velika, sadrži puno belančevina, ugljenih hidrata i masti. Sadrži  gotovo sve minerale, a naročito kobalt koji je neophodan za stvaranje vitamina B. Ostali sastojci (betanin i betain) daju cvekli lekovita svojstva tako da ona utiče na krvotok i zidove krvnih sudova, krvni pritisak i holesterol, a povoljno utiče i na rad jetre. Sadrži u sebi jod  i gvožđe, a od vitamina sadrži  vitamin C, karotin i vitamin B1, B2 i vitamin P. Cvekla se najbolje kuva  u eksperes loncu sa što manje vode, da ne bi izgubila svoje korisne sastojke. Takođe se može  obariti na pola i dopeći u rerni. Za ishranu je ukusnija duguljasta nego pljosnata cvekla.

Pročitajte više o: krompirovoj zlatici, lisnim vašima, leptiru kupusaru, puževima

Setva i nega cvekle

Cvekla je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini formira vegetativne organe, koren, stabljiku i listove, a u drugoj cvetnu stabljiku. Ovo povrće daje dobre prinose, a može se gajiti u proleće i u leto, pa sve do kasne jeseni.

Cvekla je biljka hladnijih područja ali ne podnosi mraz. Optimalna temperatura za rast je 15-23°C, a temperature preko 30°C usporavaju njen rast. Uvek na seminarima ističem da se za gajenje cvekle u bašti mora ostaviti najosunčanije mesto i voditi računa, u mešovitoj setvi, da joj zasenu ne prave biljke susedi. Cvekla pripada biljkama koje slabo iskorištavaju svetlo.

Najbolje prinose daje na plodnom, dubokom i dobro obrađenom zemljištu koje je bogato organskom materijom. Kada se seje kao druga kultura predusevi joj mogu biti rani kupus, rani krompir, krastavci ili crni luk.

Saznajte više i o gajenju: krompira, crnog luka, graška, paprike, rotkvice, salate, kupusa

Cvekla se proizvodi setvom direktno iz semena, a u nekim situacijama i iz rasada. Gaji se na otvorenom u polju ili u bašti. Seme zadržava klijavost tokom 2–4 godine, a može se, pre setve, potopiti u mlaku vodu 48 sati. Nabubrelo seme zatim potopiti u jak čaj od kamilice, a zatim osušiti i posejati.

Cveklu sejati na razmaku od 45-50 cm između redova. Ukoliko se seje za zimsko čuvanje i potrošnju sejati je ređe (8-10 cm), a ukoliko se vadi kao mlada s proleća ili u jesen, sklop biljaka u redu može biti gušći. Cvekla posejana u proleće može ostati u bašti do polovine oktobra.

Biljke okopavati dok ne sklope redove, a zatim površinu između redova prekriti slamom.

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.