Stanovnici bašte – puževi
Puževi golaći su prava noćna mora mnogih baštovana. Često se kriju u malču i izlaze noću da se hrane, pa ćete na biljkama pronaći brojne nepravilno oblikovane rupice.
Dane provode u zaklonjenom, a hrane se predveče i tokom noć. Mogu se otkriti noću po svetlom, sluzavom tragu koji ostavljaju za sobom.
Puževi golaći su pokretniji od puževa sa kućicom. Proždrljivi su i, u jednom danu, mogu pojesti do 50 % svoje težine.
Direktnu štetu čine progrizanjem biljnih delova, praveći rupe na listovima, a na biljkama ostavljaju sluzavi trag i izmet. Mogu se hraniti i stabljikama, klicama i plodovima.
Životni ciklus im traje oko jednu ipo godinu. Jaja polažu u grupama na skrovitim mestima, od početka leta. Mladi puževi izlaze iz jaja nakon 25 – 30 dana. Polnu zrelost dostižu nakon 60 dana.
KAKO SAČUVATI POVRĆE I VOĆE OD ŠTETOČINA I BOLESTI
PRIRODNE METODE I TEHNIKE ZAŠTITE
SAZNAJTE U NOVOM PRIRUČNIKU!
Vinogradarski puž (Helix pomatia) jedna je od ugroženih vrsta i njegov broj se poslednjih godina naglo smanjio. Ljuštura vinogradarskog puža dostiže veličinu od 30 do 50 mm.
Kao preventivu protiv puževa možemo napraviti barijeru kopanjem rova (10 cm širine i toliko dubine) oko leja sa povrćem koji treba po dnu posuti nekim od materijala: drvenim pepelom, morskom soli, osušenim i zdrobljenim Ijuskama od jaja ili piljevinom. Ovo se sve može i izmešati i posipati oko bašte i između redova povrća.
NOVA KNJIGA: BAŠTOVANSTVO POD OKRILJEM PRIRODE
Prirodni neprijatelji puževa su raznoliki. Na primer mravi, grinje, ptice grabljivice i sitni sisari napadaju mlade puževe sa još uvek mekom ljušturom.
U preventivne mere suzbijanja ubrajaju se sve mere obrade koje deluju na smanjenje populacije i odvodnjavanje vode sa proizvodnih površina.
Prilikom planiranja bašte izabrati fizičke mere zaštite koje će se primenjivati protiv puževa. Ukoliko je godina sa prekomernim padavinama, onda je to raj za puževe i predstoji vam velika borba.
Gde većina greši?
Ukoliko je godina sa prosečnim padavinama, voditi računa o zalivanju, tj. ne koristiti rasprskivače i ne prskati lišće i okolno zemljište.
Autor: Baštovanstvo pod okriljem prirode – Snežana Ognjenović.
