Bob – gajenje, nega, upotreba

Bob je jednogodišnje povrće poreklom sa Tibeta i smatra se najstarijom kulturom među leguminozama. Masovno je korišćen u ishrani na evropskom kontinentu pre pojave pasulja. Kasnije su ga potisnuli grašak, pasulj i boranija.

Najčešće se gaje krupnozrne sorte sa bezbroj varijeteta, a ponegde i sitnozrni bob.

Izdavač „Organska bašta: sva izdanja – baštovanstvo

Poručite knjigu: Ređe gajene vrste povrća

Pročitajte više o gajenju batata, kineske brokole, čičoke, muskatne tikve, lobode.

Gaji se radi mahune koja je u tehnološkoj zrelosti zelena i mesnata, kao i radi semena različite veličine, oblika i boje. Bob je otporan na niske temperature i može uspešno da se gaji na većim visinama brdsko-planinskih područja. Optimalna temperatura za njegov rast iznosi 22 °C. Voli sunce i ima veće potrebe za vlagom. Velike vrućine i suša drastično smanjuju prinos. Patuljasti bob i sorte niskog rasta mogu se gajiti u velikim posudama.

Saznajte više o Školi organskog baštovanstva

Najbolje uspeva na plodnim, dobro obrađenim kiselijim zemljištima (ali ne i peskovitim). Za razliku od graška i boranije, dobro podnosi đubrenje zagorelim stajnjakom.

Seje se u od februara pa do polovine marta, na rastojanje 45–80 cm između redova i 20 cm u redu. Ukoliko se seje u kućice, stavlja se 3–5 semenki. Vršni delovi se nakon cvetanja otklanjaju ručno, lomljenjem ili vinogradarskim makazama, kako bi se omogućio nesmetan razvoj plodova. Tom prilikom koriste se rukavice. Ranija setva umanjuje šanse za napad crne vaši, a štetočine koje ga vole su i graškov i pasuljev žižak, miševi, siva plesan, rđa itd.

Bob dospeva od maja i bere se svakih 6–10 dana. Prinos je 2–3 kg/m².

Za ishranu se mogu koristiti mlade mahune ili nedozrela zrna. Zrelo i osušeno zrno kuva se kao pasulj, od njega se melje brašno, a proprženo i mleveno može da se koristi kao zamena za kafu.

Mahuna je bogata ugljenim hidratima, vitaminom B1 i B2, i ima visok sadržaj proteina, kalcijuma i fosfora. Mlado zrno sadrži velike količine vitamina A, B1, B2, C i folne kiseline. Čaj ili sok od cvetova boba koristi se u lekovite svrhe.

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović