Beli luk – primena u narodnoj medicini i kuhinji
Primena u narodnoj medicini
Ova jedinstvena biljka, u narodu korišćena „protiv uroka“ proglašena je 1989. godine za najkompletniju farmakološku biljku. Beli luk ima specifičan, jak i prodoran miris sa laganom primesom mirisa na sumpor, a ukus mu je Ijutkast i peče u ustima. Sadrži eterično ulje po kome je prepoznatljiv jer se ono nakon korišćenja belog luka izlučuje putem daha i pora. Alicin ima veliku bakterijsku moć.
Foto: Cedar Circle Farm
Pored aromatskih svojstava, beli luk ima i jako bakterijsko delovanje, povoljno utiče na sistem organa za varenje, jetru i žuč, reguliše crevnu floru i masnoće u krvi. Takođe, koristi se kod visokog krvnog pritiska, obolele prostate, reume, ateroskleroze i dečjih parazita. Treba ga jesti radi zaštite od gripa.
Beli luk se koristi u obliku tinktura, macerata, sirćeta, sirupa, praška itd. Korišćenjem belog luka u ishrani mogu se preduprediti mnoge bolesti, naročito oboljenja krvnih sudova.
Preparati od belog luka uzimaju se pre jela. Kao sredstvo protiv zadaha od belog luka, u narodu se preporučuje sirovi peršun, zrna pržene kave, karanfilić.
Beli luk kao začinska biljka
Ko začin, ova biljka se koristi sveža ili kao sušeni beli luk prah. On može biti upakovan sam ili kao dodatak u raznim mešavinama.
Beli luk je obavezan začin ovćetini, masnim pećenjima, a upotrebljava se za i izradu salame i mnogih vrsta kobasica. Daje bolji ukus svim salatama, a narezan i prepržen, na ulju, može se dodati sosu za pećenje.
Narodna imena:
Luk, lukac, luk-česan, luk-češnjak, češnjak itd.
Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović