Crni koren, gajenje, nega, zaštita

Poručite knjigu: Ređe gajene vrste povrća

Poreklo i izgled biljke

Crni koren (Scorzonera hyzspanica) je samonikla dvogodišnja biljka koja se gaji zbog zadebljalog tamnosmeđeg korena izuzetno bogatog vitaminima i mineralima. Ubraja se u najkvalitetnije povrće, a na području Evrope gaji se od 16. veka.

Za rast ovog povrća optimalna je srednja temperatura, ali biljka dobro podnosi i hladnoću. Kao i njegov srodnik, beli koren, zauzima površinu leje tokom cele godine. Na isto mesto seje se tek nakon 3–4 godine. Može se gajiti posle krompira.

Crni koren uspeva na svim tipovima zemljišta, ali najkvalitetniji bude ukoliko se gaji na duboko obrađenom, rastresitom i humusom bogatom zemljištu. Iako je dvogodišnja kultura, gaji se kao jednogodišnja. Seme je osetljivo i čuva klijavost samo godinu dana.

U kontinentalnom uslovima seje se rano u proleće, na dubinu 3–4 cm. Prilikom okopavanja treba voditi računa da se alatima ne ošteti koren.

Biljci je potrebno oko 120 dana da bi koren narastao do 30 cm dužine. Budite pažljivi prilikom njegovog vađenja, kasno u jesen ili u rano proleće, jer je veoma krt.

Može prezimiti u bašti na otvorenom bez posebne zaštite, ali i vaditi tokom zime ako zemlja nije smrznuta. Ukoliko koren nije dovoljno porastao, može se ostaviti još jednu sezonu u bašti. U proleće treba prekriti biljku lišćem ili slamom i brati mlade listove.

Biljka u toku druge godine formira cvetnu stabljiku i jestiv cvet. Pre vađenja lišće treba pokositi ili ga, nakon vađenja, odseći 2–3 cm iznad glave korena. Prinos je 2–2,5 kg/m².

 Upotreba

Crni koren sadrži veliku količinu inulina. U kulinarstvu se upotrebljava slično kao špargla, a mladi listovi se koriste za salatu.

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović