Šta nikada ne stavljati u kompost | Organska bašta

Šta nikada ne stavljati u kompost

Proizvodnja komposta u kućnim uslovima je veoma važna za organske baštovane. Trećina ukupnog otpada koji nastaje u domaćinstvu je organski ili biootpad. Prikupljeni ostaci biljaka nisu smeće, već su visokovredna sirovina za proizvodnju đubriva!

Kompostiranjem biootpada smanjujemo količinu smeća koje se odlaže na deponiju
čime dajemo svoj doprinos zaštiti životne sredine. Trećina ukupnog otpada koji
nastaje u domaćinstvu je organski ili biootpad i može da se reciklira. Pa ipak, nije
svaki organski material dobra sirovina za dobijanje visokokvalitetnog đubriva.

Na primer, kore od banana i citrusa, ukoliko nisu proizvedeni metodama organske proizvodnje, ne treba stavljati u kompost zbog velike količine pesticida koje su korišćene prilikom njihovog gajenja.

Kesice od čaja takođe nisu dobrodošle u kompost jer se pri njihovoj proizvodnji
koristi mikroplastika, delovi plastike ispod pet milimetara – do veličine zrna susama.
Mikroplastika ulazi u lanac ishrane pa je ne želimo u kompostu i bašti.

materijal za kompos

Lišće četinara, oraha i hrasta takođe nije poželjno jer odbija gliste i utiče na sastav i
kiselost komposta. Može se stavljati u manjoj količini izmešano sa lišćem voćki i ukrasnih lišćarskih vrsta.

Debelje grane nisu dobrodošle u kompostnu humku je im treba nekoliko godina da se razlože, zbog čega prvo treba da prođu kroz seckalicu za grane. Zato je ona od velike pomoći baštovanima, ali pri kupovini birajte modele sa motorom veće jačine koji mogu da pretvori deblje grane u sitne opiljke.

Izmet kućnih ljubimaca takođe ne treba koristiti jer može biti prenosilac raznih patogenih organizama. Ne stavljati ni ostatke hrane životinjskog porekla jer privlače glodare.

Nikada, ni pod kakvim uslovom ne stavljati sledeće materijale u kompost

Higijenski ulošci se ne stavljaju u kompost kao ni duvanski pikavci.

Najčešće nas muči velika količina korovskih biljaka ili pokošene trave koja, najčešće, sadrži semena. Takav organski materijal ne stavljati u kompost jer semena mogu da “prežive” proces kompostiranja i raseju se kasnije po bašti.

Poslednji u nizu su oboleli delovi biljaka, njih obavezno spaliti i pepeo iskoristiti za posipanje po bašti.

About Snezana Ognjenovic

Autor bloga je Snežana Ognjenović, dugogodišnji promoter i predavač iz domena organske poljoprivrede i instruktor organskog baštovanstva. Od 1991. godine proučava i praktikuje biološko gajenje povrća i voća. Autor je programa "ŠKOLA ORGANSKOG BAŠTOVANSTVA koja se sprovodi od 1996. godine. U svet izdavastva ulazi 1996. godine sa prvom knjigom „Gajenje povrća s ljubavlju”. Pisac je velikog broja priručnika koji popularizuju organsku proizvodnju (Organska bašta, Gajenje povrća od A do Š, Ređe gajene vrste povrća, Kompost-srce organske bašte, Začinske i lekovite biljke u organskoj bašti, Bašta za početnike ...). Predsednica je udruženja "Centar za promociju i edukaciju - ORGANSKA BAŠTA" koje promoviše organsku poljoprivredu kroz rad sa baštovanima, proizvođačima i potrošačima.  More Posts

UA-96174983-1