Pravljenje letnjeg komposta
Kako leto odmiče, a biljke povećavaju lisnu masu i počinju da rađaju plodove, javlja se i potreba za njihovim prihranjivanjem u vidu organskih čvrstih ili tečnih đubriva. Iako se kompost najčešće pravi u kasnu jesen jer se tada bašta i okućnica pospremaju pred zimu, u ovom periodu u bašti takođe ima puno organskog materijala od kojeg možete napraviti bar jednu kompostnu humku. Iz kuhinja, bašti, njiva i voćnjaka ne treba ništa bacati. Sav materijal organskog porekla može da se iskoristi za proizvodnju organskog đubriva. Nakon što sa leja porežete stabljike graška, isecite ih na komade manje dužine što pre i ostavite ih negde u kraj bašte, zatim tu su otpaci od listova kupusa i svog ostalog povrća koje ste već ubrali u bašti, pokošena trava (bez semena) itd. Za pripremu komposta može se koristiti:
- kuhinjski otpad, što sitnije isečen,
- biljni delovi povrća, leguminoza, cveća, lekovitog bilja (zelena masa,)
- lišće, slama, klip i stabljike kukuruza (nasečeni), stabljike suncokreta, maka, sitne grančice, lastari vinove loze, strugotina…
- treset, izmet od kokošaka, zečeva, golubova (kao dodatak),
- papir i karton, kućna prašina,
- trava bez semena,
- ali i drveni pepeo, perje od živine, slama, samleveni gašeni kreč, ostaci od pamuka I vune, krvno I koštano brašno, komina itd.
Iako na prvi pogled deluje neuredno, kompostište nije mesto gde se sav organski materijal baca na gomilu kao na đubrište, već biljni materijal treba prikupljati u dužem vremenskom periodu u posude, prozirne džakove ili prosto stavljati u gomilama na zemlju razvrstan po poreklu i što više usitnjen. Kompostiranje je mikrobiološki proces razlaganja organske materije, a dužina kompostiranja i kvalitet komposta direktno su povezani sa vrstom materijala, njihovom veličinom, vremenskim uslovima i adekvatnom negom. Zbog toga je usitnjavanjem materijala i njihovim mešanjem postiže ravnomeran proces razgradnje i ujednačen kvalitet komposta.
Mesto za kompost treba da je zaklonjeno od pogleda i jakog sunca. Zemljište na mestu koje je određeno za kompost prekopati ili ukloniti površinski sloj do 10 cm dubine. Ukoliko je zemljište sabijeno, staviti pesak, a preko njega usitnjene grane koje će predstavljati sloj za drenažu. Za suve delove tokom leta koristiti slamu ili osušene biljne ostatke i obavezno ih pomešati sa zelenim otpacima (pokošena trava bez semena, nasečeni biljni otpaci, kopriva i slično). Biljne ostatke navlažiti i ređati (uz blago sabijanje) na sitno nasečene grančice. Kada gomila dostigne visinu 30 cm, posuti tanki sloj zemlje (toliko da pokrije lišće) i sipati šaku kreča. Dobro je pre toga zemlji dodati malo svežeg ili, ukoliko nemate, poluzgorelog stajskog đubriva. Za aktiviranje i ubrzavanje procesa kompostiranja mogu se koristiti biljni čajevi kao i specijalne mešavine-starteri. Zatim se slaže sledeći sloj organske materije od 30 cm i sve se ponavlja dok se ne dostigne željena visina. Završni sloj prekriti slojem zemlje. Kompostna humka može se tokom leta pokriti najlonskom folijom.
Saznajte više o organskom gajenju povrća i voća
Nega komposta podrazumeva povremeno orošavanje, a po potrebi i zalivanje. Nakon završetka prve faze gomilu treba prelopatati. Gomila mora da je umereno vlažna kako bi gliste i drugi organizmi mogli da razgrađuju organsku materiju. Proces kompostiranja traje kraće tokom leta, a dobijeno organsko đubrivo treba površinskim prekopavanjem pomešati sa zemljom sa leja ili upotrebiti za malčiranje-nastiranje.
Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.