Zimska idila i njen uticaj na biljke
Od trenutka kada je čovek počeo da obrađuje zemlju i gaji biljke njegov pogled je neprestano podignut ka nebu nadajući se dobrim vremenskih uslovima. Zima je oduvek bila doba godine kojoj su se radovali poljoprivrednici i deca, vreme predaha i zimskih nestašluka.
Za biljni svet sneg je važan jer se otapanjem zimskih padavina u proleće povećavaju zalihe vode u zemljištu. Potrebno je najmanje dva meseca padavina da bi se zemljište natopilo i biljke imale zalihe vlage u dubljim slojevima zemljišta.
Sneg sprečava naglo zagrevanje zemljišta i prerano kretanje vegetacije. U bašti on smanjuje rashlađivanje same površine ali i dubljih slojeva zemljišta i ponaša se kao izolator. To je naročito važno za višegodišnje i ukrasne vrste koje ostaju napolju tokom zime. Povrtnjak i voćnjak imaju puno koristi od snega.
Uticaj snega na rast ozimih kultura
Snežni pokrivač u bašti smanjuje rashlađivanje same površine ali i dubljih slojeva zemljišta i ponaša se kao izolator. To je naročito važno za višegodišnje i ukrasne vrste koje ostaju napolju tokom zime. Merenjem parametara kao što su temperatura vazduha i temperatura zemljišta sa ili bez snega utvrđeno je da sloj snega debljine 70 cm, kada je spoljna temperatura vazduha -40 C, utiče na temperaturu na površini zemljišta pod snegom i ona ne bude niža od -3 C. U samom zemljištu pod snegom, na dubini od 20 cm temperatura zemljišta je -2 C.
Kada se posmatra zemljište koje nema snežni pokrivač, temperature se spuštaju i do -23 C. Čak i biljke otporne na hladnoću, pri tako niskim temperaturama, mogu da izmrznu. Međutim, sneg ne bi smeo stajati predugo kako se ne bi stvorila ledena kora koja bi mogla izazvati gušenje biljaka.
Sneg je važan za rast i razvoj ozimih useva pšenice, ječma i tritikale, a naročito pšenice, kojoj sneg služi kao zaštitni pokrivač. Pšenica može da podnese niske temperature i do minus petnaest stepeni, ali ako te hladnoće traju duže onda dolazi do izmrzavanja biljaka, a golomrazica je pogubna za useve.
Sneg u voćnjacima
Snegu se uvek obraduju voćari i vinogradari. Padavine i niže temperatura zaustavljaju prerano buđenje voćki, naročito kajsije. Niske temperature takođe dovode do izmrzavanja mnogih patogenih organizam, stradaju i zemljišne štetočine. Hladnoće nisu problem ni za ambare, kotobanje, silose i skladišta budući da su niske temperature najpogodnija za čuvanje proizvoda.
Niske temperature dovode do izmrzavanja mnogih patogenih organizama i zemljišnih štetočina.
A gde ima snega tu je i Sneško Belić.
Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.
