Potrebe biljaka za kalcijumom i kalcizacija

Zemljišta u našoj zemlji koja imaju nedostatak kalcijuma zastupljena su na više od 60% površina, dok je u Šumadiji taj procenat čak oko 70%. Crnice (černozem) su dobro snabdevene kalcijumom.

Povećana kiselost zemljišta ima negativan uticaj na gajene biljke jer je smanjena aktivnost korenovog sistema i biljka slabije usvaja hraniva.

Sadržaj slobodnog aluminijuma je povećan, a smanjen sadržaj lakopristupačnog fosfora koji se veže za slobodni aluminijum i tako postaje nepristupačan za biljke.

Veoma je važno uraditi analizu zemljišta pre podizanja bašte ili nakon skidanja baštenskih kultura. Analizom će se utvrditi pH vrednost ili kiselost zemljišta. Ukoliko je pH vrednost manja od 6 znači da je zemljište kiselo i da oskudeva u kalcijumu i treba ga popraviti.

Neophodno je da se pri unošenju sredstava za kalcizaciju unose i organska đubriva. Krečna đubriva su: mleveni krečnjak (50-55% CaO), negašeni kreč (70-90% CaO), gašeni kreč (60-70% CaO), gips (33% CaO). Za smonice upotrebljavati čestice prečnika od 0.5 do 1 mm.

Zemljišta pH vrednosti niže od 5,5 imaju deficit magnezijuma i fosfora i tada treba unositi mleveni dolomit. Mogu se unositi i manje količine pepela drveta koji sadrži od 10 do 30% CaO i druge mineralne materije i deluje fiziološki alkalno.

Rasturanje samlevenog materijala se u bašti vrši ručno, a na travnjacima sprovoditi zimsku kalcizaciju. Voditi računa o tome da kreč daje odlične početne  rezultate ali se brzo ispira.

U drugoj i trećoj godini se može očekivati rast plodnosti zemljišta, a usled toga i rast prinosa pod uslovom da je zemljište odgovarajuće nađubreno.

Autorka: Snežana Ognjenović