Značaj komposta i njegova primena

Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije pri čemu se ona biotermički razlagaže i transformiše u korisno organsko đubrivo-kompost.

Kako je primena organskih đubriva osnova organske proizvodnje, a organska stočarska proizvodnja tek u povoju, baštovani, ali i veliki proizvođači povrća i voća usmereni su ka đubrivima koja su im dostupnija i isplativija.

Kompost, tečna biljna đubriva i zelenišno đubrenje su dostupna i mogu se primenjivati i na velikim površinama i u manjim baštama. Stoga, još jednom ćemo pomenuti kompost i njegov značaj ne samo kada je dobijanje zdravih plodova u pitanju već i sa stanovišta očuvanja plodnosti zemljišta, zaštite životne okoline i biodiverziteta.

Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije pri čemu se ona biotermički razlagaže i transformiše u korisno organsko đubrivo-kompost.

Kompostiranje predstavlja biohemijski proces u kome dolazi do razlaganja organske materije posredstvom mikroorganizama.

Značaj komposta

Kompost je jedno od najvažnijih organskih đubriva, a brojne su koristi od primene kompostiranja i komposta:

• kompostiranjem se rešava problem otpada organskog porekla;
• dobija se konačan proizvod koji je boljeg kvaliteta i veće vrednosti od početnog materijala;
• kompost je izuzetno prirodno đubrivo;
• smanjuje se za 50% ukupna količina otpada;
• smanjuju se troškovi za veštačka đubriva i hemijska sredstva;
• kompostom se sprečava erozija zemljišta…

Danas postoje različiti metodi kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila preko savremenih zatvorenih sistema za kompostiranje do kompostiranja pomoću glista. Svi ovi sistemi imaju zajednički osnovni princip – mikrobiološku razgradnju početnog materijala u aerobnim uslovima, jer je kompostiranje biološki proces u kojem mikroorganizmi razgrađuju različite organske materijale.

Najčešće se kompostira lišće, trava, biljni otpaci sa imanja, slama, papir, ostaci hrane i druge otpadne materije organskog porekla, a proces ih prevodi u materijal nalik zemljištu – kompost.

U toku samog procesa kompostiranja deo organskog ugljenika se oslobađa u obliku ugljen-dioksida, deo koriste mikroorganizmi za funkcionisanje sopstvenih ćelija dok se deo ugljenika humifikuje. Bakterije, gljive i aktinomicete aktivno učestvuju u procesu degradacije organskog ugljenika.

Aktivnost pojedinih grupa mikroorganizama je uslovljena fazom kompostiranja, karakteristikama materijala i temperaturom.

O proizvodnji komposta je već bilo reči, a samo podsećam da u toku zime dobro pripremljen kompost treba prekriti slojem slame da bi se očuvala njegova unutrašnja temperatura, a samim tim opstao i živi svet unutar komposta.

Izgledom kompost veoma podseća na zgoreli stajnjak, zbog svoje mrvičaste strukture, tamno–smeđe boje, ujednačene mase i prijatnog mirisa na zemlju. Po sadržaju aktivnih materija sličan je stajnjaku.

Namena ovog visokokvalitetnog organskog đubriva je višestruka, u organskoj bašti je skoro osnovno organsko đubrivo. Najčešće se upotrebljava u supstratima za proizvodnju rasada povrća, cveća, gljiva i sl.

Preuzeto: knjigA:„Kompost – srce organske bašte“. Knjiga upoznaje čitaoce sa različitim vrstama organskog otpada koji se stvara na okućnicama i imanjima, načinima njihovog reciliranja i proizvodnjom komposta u specifičnim uslovima kompostiranja i od različitog materijala.

Autor: Snežana Ognjenović  dugogodišnji promoter i predavač iz domena organske poljoprivrede.