Organska bašta tokom avgusta

Ovaj avgust će svakako ostati upamćen po borbi da se sačuva što više plodova od uticaja prekomerne kiše i stalne vlage u vazduhu. Teško se mogu izbrojati sunčani dani, a i kada se sunce pojavi na par sati, već se pojavljuju oblaci koji najavljuju padavine. Setićemo se kako su januar, a naročito februar, bili „topli“ pa je izgledalo da to neće izaći na dobro.

Saznajte više o organskom gajenju povrća i voća

U ovom trenutku u bašti zbog viška vode truli i propada sve što može i to je, sem pojave svih gljivičnih bolesti koje nam mogu pasti na pamet, dodatan pritisak na baštovane. Podsetiću vas da obilne padavine dovode do narušavanja izgleda bašte i structure zemljišta i mogu napraviti za kratko vreme veliku štetu (odneti površinski sloj, počupati biljke, pokidati kanape, žice, rasturiti sistem za navodnjavanje, naneti mulj, granje, šut…).

Takođe, usled visoke koncentracije vlage u zemljištu biljke bivaju ugušene i propadaju. Trudite se da odvodnjavate vodu, a čim se napravi pokorica po lejama, dublje okopati povrće kako bi višak vlage isparavao. Isecite suve stabljike kukuruza i zabodite štapove u zemlju kako bi vlaga mogla prirodno da izlazi. Neće puno pomoći ali u ovakvim situacijama svaka pomoć je dobrodošla. Pomaže i ukopavanje suvog materijala, piljevine lišćara (bez hrasta i oraha), suve slame, suvog lišća koji će upiti višak vode. Do sledeće kiše…

Tokom celog meseca, a naročiti u prvoj polovini, brati papriku, plavi patlidžan, paradajz, krastavce, dinje, boraniju, lubenice, korenasto i svo drugo povrće. Grašak bi već trebalo da je nikao, ali može se još sejati.
Sredinom meseca obaviti setvu salate, luka srebrnjaka, arpadžika, rukole, spanaća, rotkvi i rotkvica, uz redovno branje dozrelog povrća. Nadam se da ste uspeli da izvadite crni luk, osušiti ga i ostaviti na suvom i promajnom mestu.

Krompir, ukoliko je još u zemlji, može da počne da truli tako da, ako primetite njegovo propadanje, izvadite krtole, preberite i one koje vam izgledaju zdrave osušite na toplom i promajnom mestu. Predostrožnosti radi, svo povrće koje izvadite držite odvojeno jedno od drugog što se vrsta tiče ali i pojedinačnih primeraka.

Tokom avgusta negovati kupusnjače vodeći računa o štetnim gusenicama i puževima kojima se ostvaruje životni san, em im je toplo, em imaju hranu, em pada kiša. O načinima Zaštite od puževa pogledajte  članak  u delu o Zaštiti.

Zaštitu je gotovo nemoguće klasično sprovoditi protiv gljivičnih bolesti zato tretirajte biljke domaćim sredstvima koliko god možete, a izgleda ponekad beznadežno. Korišćenje bakarnih preparata je sada kontraproduktivno, tj. bakar će se svakodnevno spirati kišom i dospevati u zemljište. Možete koristiti  krečni sumpor protiv pepelnice i botritisa, a domaća sredstva protiv plamenjače.

Pogledajte i članak Plamenjača, pepelnica – zaštita u organskoj bašti

Vinovu lozu treba zaštititi od pepelnice i botritisa, a ako je potrebno i od plamenjače.

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.

289410_1251082047869_full

About Snezana Ognjenovic

Autor bloga je Snežana Ognjenović, dugogodišnji promoter i predavač iz domena organske poljoprivrede i instruktor organskog baštovanstva. Od 1991. godine proučava i praktikuje biološko gajenje povrća i voća. Autor je programa "ŠKOLA ORGANSKOG BAŠTOVANSTVA" koja se sprovodi od 1996. godine. Iste godine ulazi i u svet izdavastva sa prvom knjigom „Gajenje povrća s ljubavlju”. Do danas, autor je velikog broja priručnika iz domena organske proizvodnje i baštovanstva. Predsednica je udruženja "Centar za promociju i edukaciju - ORGANSKA BAŠTA" koje promoviše organsku poljoprivredu kroz rad sa baštovanima, proizvođačima i potrošačima. Član je UO Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje "Serbia Organica". More Posts

UA-96174983-1