Zemljište-planetarni resurs
Zemljište je najznačajniji izvor materija potrebnih za rast biljaka. Pa ipak, prema njemu se odnosimo kao prema nečemu što se podrazumeva, naročito kod nas jer smo darovani izuzetno plodnom zemljom i često zaboravljamo koliko je površina na svetu besplodno, suvo i pusto.
Od ukupne površine pod kopnom, tj. 149 miliona km2, 40% površina je plodno ali se nalazi u hladnom ili žarkom klimatu, 20% je na planinskim padinama i strminama i nepristupačno je za obradu mašinama, 10% je toliko plitko da koren ne može da se razvije dok je samo 30% zemljišta pogodno za ratarstvo. Zbog toga je od izuzetne važnosti očuvanje zemljišnih plodnih površina i briga o njima. Nažalost, to nije slučaj i čovečanstvo se još uvek prema zemljištu ophodi kao prema nečemu što će uvek biti dostupno i rađati.
Zemljište je, takođe, velika životna zajednica u kojoj opstaju mnogobrojne biljke i životinje. Najbrojniji organizmi u njemu su baterije, alge, gljive, protozoe i insekti. U 1 g zemljišta može živeti i do 2 milijarde bakterija.
Neke od njih su patogene, ali većinom su korisne i doprinose plodnosti zemljišta. Primenom agrotehničkih mera, o čemu će biti govora u sledećem tekstu, doprinosi se, između ostalog, očuvanju mikrobiološke ravnoteže u zemljištu.
Kvalitet zemljišta, njegov sastav i pH vrednost utiču na rast biljaka i zato je veoma važno utvrditi tip zemljišta na mestu gde planiramo da podignemo povrtnjak. Jedan od indikatora plodnosti zemljišta predstavljaju korovske biljke koje nam pokazuju strukturu zemljišta ili ukazuju na njenu pH vrednost.
Fotografije: Nenad Janićijević
Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.
