Cveće, drveće…
Davne 1895. godine u našoj prvoj knjizi o cveću napisano je: „Nema većeg, nevinijeg, a ni plemenitijeg zadovoljstva, no kad čovek sam sebi bašticu osnuje, uresnim je i mirisnim cvećem zaseje i okiti, pa ga kao svoje miljeno milje pazi i neguje.“
Već smo toliko navikli da oko nas uvek bude veselih, cvetnih glavica najrazličitijeg cveća, da nam parkove ukrašava drveće i šiblje da se i ne zapitamo odakle su te biljke poreklom i kako ih je čovek prilagodio sebi. Baštensko i saksijsko cveće koje gajimo u baštama našeg klimatskog područja potiče sa polja, planina i planinskih pašnjaka, obala potoka, bara, šuma, iz primorskih krajeva i iz tropskih predela.
Saznajte više o organskom gajenju povrća i voća
Čovek se trudio da ih približi svojoj kući, da ulepša ulice i oplemeni gradove. Taj put prenošenja biljaka iz prirode ponekad je bio bezuspešan i uz mnogo truda i pokušaja, uz primenu intezivnih mera nege i raznih naučnih metoda stvorene su današnje dekorativne vrste drveća i cveća, neverovatne lepote, nestvarnih boja. Danas se ukrasne vrste proizvode u rasadnicima i staklenicima širom sveta i dostupne su svima koji u biljkama uživaju dok su nekada samo kraljevi, carevi i bogataši mogli da uživaju u njima. Pobedila je iskonska želja čoveka da odgaja lepotu, da selekcijom stvara nove i poboljšava stare sorte. Rascvetala bašta prepuna drveća, šiblja, cveća i trava rezultat je velike ljubavi, uloženog truda i mnogo znanja!
