Gajenje čičoke

Do pre dvadesetak godina ova lepa samonikla biljka posmatrana je kao uporni korov, doduše sa lepim žutim cvetnim glavicama koje oblikom i bojom podsećaju na cvetove suncokreta. Ova zeljasta biljka širokih listova i razgranatog stabla zaista i jeste bliska rođaka poznate ratarske kulture, jer je trajnica iz roda suncokreta. Samo ime, Helianthus tuberosus, govori o tome kako su je ljudi doživeli i nazvali. U prevodu, helio znači sunce, a tuberosus gomoljast, a još je u svetu zovu Jerusalimska artičoka, divlji suncokret, sunčev koren, gomoljasti suncokret i topinambur. Ova biljka je u Evropu preneta iz Severne Amerike.

Saznajte više o organskom gajenju povrća i voća

Pa ipak, bez obzira što ulepšava svojim cvetovima kraj leta i jesen, gaji se, slično kao i krompir, zbog gomoljastog korena. Krtole su bogate voćnim šećerom, naročito inulinom i mineralnim materijama. Koren se može jesti sirov kao salata ili kuvan kao povrće. Dijabetičari ga mogu koristiti u ishrani pa je iz tog razloga dosta tražen.

682

U prirodi, ova se biljka može pronaći na plodnom zemljištu, pored reka i potoka. Ukoliko želite da ogradite organsku baštu, pokazala se kao dobro rešenje za to. Svojim gusto raspoređenim listovima stvara barijeru, a žutim cvetovima privlači veliki broj korisnih insekata. Cveta od kraja leta do novembra.

Naša izdanja možete poručiti preko knjižara  Delfi,  Vulkan,  SolarisMakart,  Dobra knjiga ,Vesela knjiga – Valjevo i u poljoapoteci  Happy garden – Kumodraž.

      

Jednostavno se gaji kao jednogodišnje i višegodišnje povrće. Sadi se u kasnu jesen ili u proleće, od polovine marta, na razmaku 30-40 cm. Krtole se vade u novembru i decembru, a mogu ostati u bašti i u toku zime se vaditi po potrebi. Prilikom vađenja gomolja povaditi celu biljku sa svim krtolama, jer će u protivnom, naredne godine, ova biljka zauzeti dobar deo bašte. Izvađene krtole se mogu uspešno čuvati nekoliko meseci.

images (3)

 Autor: Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.

About Snezana Ognjenovic

Autor bloga je Snežana Ognjenović, dugogodišnji promoter i predavač iz domena organske poljoprivrede i instruktor organskog baštovanstva. Od 1991. godine proučava i praktikuje biološko gajenje povrća i voća. Autor je programa "ŠKOLA ORGANSKOG BAŠTOVANSTVA" koja se sprovodi od 1996. godine. Iste godine ulazi i u svet izdavastva sa prvom knjigom „Gajenje povrća s ljubavlju”. Do danas, autor je velikog broja priručnika iz domena organske proizvodnje i baštovanstva. Predsednica je udruženja "Centar za promociju i edukaciju - ORGANSKA BAŠTA" koje promoviše organsku poljoprivredu kroz rad sa baštovanima, proizvođačima i potrošačima. Član je UO Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje "Serbia Organica". More Posts

UA-96174983-1