Značaj cvetnih zaštitnih pojaseva u organskoj proizvodnji i bašti
Organska biljna proizvodnja se sve više odvija u uslovima gde je njiva okružena površinama na kojima se primenjuju metode intezivne konvencionalne proizvodnje gde se masovno koriste veštačka mineralna đubriva, pesticidi i herbicidi. Zbog toga je neophodno umanjiti štetni uticaj koji sintetička sredstva za đubrenje i zaštitu mogu da imaju na površine i kulture iz organske i integralne proizvodnje. Izolacioni pojasevi razdvajaju organsku proizvodnju od konvencionalne.
Eko-koridori predstavljaju pojaseve, trake, zasejane od velikog broja biljnih vrsta (biljke prijatelji), a mogu da okružuju ili presecaju poljoprivredne površine. Formiranje izolacionog pojasa predstavlja zakonsku obavezu za proizvođače ali se podizanje eko-koridora kod nas još uvek malo primenjuje.
To je zaista velika šteta jer je njihova uloga mnogostruka u zaštiti od štetočina. Cvetni izolacioni pojasevi obezbeđuju životni prostor i hranu za korisne vrste insekata, veliki broj ptica i sisara, a često su zasejane biljne vrste koje privlače štetočine koje se, umesto da se hrane povrćem, voćem ili ratarskim kulturama, hrane biljkama koje rastu u zaštitnom pojasu. Izolacioni pojasevi povećavaju broj kultura koje gaje na datoj površini, a poznato je da se kod nas na velikim površinama „tradicionalno” gaje monokulture što se odražava na smanjenje biološke raznovrsnosti.
Gajenjem korisnih cvetnih biljnih vrsta povećava se broj insekata: bubamara, liski, osolikih muva, običnih i grabljivih osa itd. One se hrane štetočinama čime se, na prirodni način, reguliše brojnost štetočina.
Pročitajte više o: krompirovoj zlatici, lisnim vašima, leptiru kupusaru, puževima…
Više o ovoj temi možete saznati u priručniku Organskabašta 2 – Baštovanstvo pod okriljem prirode.
Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.
