Zimska idila – zašto nam je važan sneg

Od trenutka kada je čovek počeo da obrađuje zemlju i gaji biljke njegov pogled je neprestano podignut ka nebu nadajući se dobrim vremenskih uslovima. Zima je oduvek bila doba godine kojoj su se radovali poljoprivrednici i deca, vreme predaha i zimskih nestašluka. Do skoro su duge zime i sneg „preko krova“ bile sastavni deo zimskog miljea u našim krajevima. Iako se klima menja, i ranije je bilo iznimnih poremećaja pa su u našem narodu nastale i ove mudrosti, štampane u kalendarima sa početka 20. veka.

  • Ako je trave u januaru, neće biti u maju.
  • Ako o Jefimiji cveta, biće o Cveti mraza.
  • Beli Božić, zeleni Uskrs. Zeleni Božić, beli Uskrs.
  • Bolje u februaru videti u polju gladnog vuka nego li u košulji u polju čoveka.
  • Bolje da te zima upekne nego martovsko sunce ugreje.

Očigledno, ledenih i toplih zimskih dana bilo je i pre sto godina, a šta kažu bašte i oranice, voćnjaci i livade, zašto je njima važan sneg?

Za biljni svet sneg je važan jer se otapanjem zimskih padavina u proleće povećavaju zalihe vode u zemljištu. Potrebno je najmanje dva meseca padavina da bi se zemljište natopilo i biljke imale zalihe vlage u dubljim slojevima zemljišta.

Kako belina snega odbija do tri puta više sunčevih zraka nego površina zemljišta bez snega, sneg otopljava sporije. Zemljište ima više vremena da upije vodu koja nastaje topljenjem snežnog pokrivača. Time se prirodno sprečavaju poplave i bujice izazvane naglim otopljavanjem.

Isto tako, sprečava se naglo zagrevanje zemljišta i prerano kretanje vegetacije. Suv i rastresit snežni pokrivač ima mnogo vazduha i slabo provodi toplotu štiteći ozime useve svih ratarskih kultura, ali i baštensko bilje od zimske hladnoće. U bašti on smanjuje rashlađivanje same površine ali i dubljih slojeva zemljišta i ponaša se kao izolator. To je naročito važno za višegodišnje i ukrasne vrste koje ostaju napolju tokom zime. Merenjem parametara kao što su temperatura vazduha i temperatura zemljišta sa ili bez snega utvrđeno je da sloj snega debljine 70 cm, kada je spoljna temperatura vazduha -40 C, utiče na temperaturu na površini zemljišta pod snegom i ona ne bude niža od -3 C. U samom zemljištu pod snegom, na dubini od 20 cm temperatura zemljišta je -2 C. Kada se posmatra zemljište koje nema snežni pokrivač, temperature se spuštaju i do -23 C. Čak i biljke otporne na hladnoću, pri tako niskim temperaturama, mogu da izmrznu.  Međutim, sneg ne bi smeo stajati predugo kako se ne bi stvorila ledena kora koja bi mogla izazvati gušenje biljaka.

Saznajte više o organskom gajenju povrća i voća

NOVO Obuka preko interneta

Sneg je važan za rast i razvoj ozimih useva pšenice, ječma i tritikale, a naročito pšenice, kojoj sneg služi kao zaštitni pokrivač. Pšenica može da podnese niske temperature i do minus petnaest stepeni, ali ako te hladnoće traju duže onda dolazi do izmrzavanja biljaka, a golomrazica je pogubna za useve.

Snegu se uvek obraduju voćari i vinogradari. Padavine i niže temperatura zaustavljaju prerano buđenje voćki, naročito kajsije. Niske temperature takođe dovode do izmrzavanja mnogih patogenih organizama i zemljišnih štetočina. Hladnoće nisu problem ni za ambare, kotobanje, silose i skladišta budući da su niske temperature najpogodnija za čuvanje proizvoda.

A gde ima snega tu je i Sneško Belić.

Autor: Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.

UA-96174983-1