Zašto nam je važan sneg

Kako izgleda, ove godine smo se potpuno oprostili od snega i ostalih zimskih radosti i igara. Bilo ga je taman toliko da se prisetimo smrznutih nosića i da naši mališani, pogotovo oni najmlađi, naprave Sneška Belića.

Naši stari posmatrali su prirodu sa mnogo više pažnje i na osnovu njene ćudljive prirode “prognozirali” vremenske prilike za naredni period. Za mnoge promene i dešavanja krivi su globalno zagrevanje, ljudski faktor, promene na suncu ali, izgleda da su se sa ovakvim nelogičnim vremenskim dešavanjima susretali ljudi i ranije. Tako su u našem narodu nastale i ove mudrosti, a štampane su u kalendarima sa početka 20. veka.

Ako je trave u januaru, neće biti u maju. Ako o Jefimiji cveta, biće o Cveti mraza.

Bolje u februaru videti u polju gladnog vuka nego li u košulji u polju čoveka.

Bolje da te zima upekne nego martovsko sunce ugreje.

Očigledno, toplih zimskih dana bilo je i pre sto godina, a šta kažu bašte i oranice, voćnjaci i livade, zašto je njima važan sneg?

Za biljni svet sneg je važan jer se otapanjem zimskih padavina u proleće povećavaju zalihe vode u zemljištu. Potrebno je najmanje dva meseca padavina da bi se zemljište natopilo i biljke imale zalihe vlage u dubljim slojevima zemljišta. Ove godine zemljište je ostalo žedno.

Saznajte više o Školi organskog baštovanstva

Sneg je važan za rast i razvoj ozimih useva, naročito pšenice, a njemu se uvek itekako obraduju voćari i vinogradari. Padavine i niže temperatura zaustavljaju prerano buđenje voćki, naročito kajsije.

Suv i rastresit snežni pokrivač ima mnogo vazduha i slabo provodi toplotu štiteći ozime useve svih ratarskih kultura, ali i baštensko bilje od zimske hladnoće.

Snežni pokrivač u bašti smanjuje rashlađivanje same površine ali i dubljih slojeva zemljišta i ponaša se kao izolator. To je naročito važno za višegodišnje i ukrasne vrste koje ostaju napolju tokom zime. Merenjem parametara kao što su temperatura vazduha i temperatura zemljišta sa ili bez snega utvrđeno je da sloj snega debljine 70 cm, kada je spoljna temperatura vazduha -40 C, utiče na temperaturu na površini zemljišta pod snegom i ona ne bude niža od -3 C. U samom zemljištu pod snegom, na dubini od 20 cm temperatura zemljišta je -2 C. Kada se posmatra zemljište koje nema snežni pokrivač, temperature se spuštaju i do -23 C. Čak i biljke otporne na hladnoću, pri tako niskim temperaturama, mogu da izmrznu.

Niske temperature dovode do izmrzavanja mnogih patogenih organizama i zemljišnih štetočina.

Belina snega takođe odbija do tri puta više sunčevih zraka nego površina zemljišta bez snega, pa se sneg otopljava sporije. Zemljište ima više vremena da upije vodu koja nastaje topljenjem snežnog pokrivača. Time se prirodno sprečavaju poplave i bujice izazvane naglim otopljavanjem. Isto tako, sprečava se naglo zagrevanje zemljišta i prerano kretanje vegetacije.

Sneg može da nam napravi i probleme ali, o tome neki drugi put.

Fotografija: Rtanj.

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.