Radovi u aprilu – povrtnjak

Ukoliko ste ovog proleća krenuli sa bio-baštom treba znati da će neke vaše aktivnosti u bašti zavisiti od strukture zemljišta i njene plodnosti. To znači, ukoliko je zemljište u bašti glinovito, sabijeno, sa malim procentom humusa, potrebno je primenjivati agrotehničke mere koje će, kroz duži vremenski period, doprineti poboljšanju strukturnog svojstva zemljišta. Tako, tokom kišnih aprilskih dana, potrebno je motikom razbijati pokoricu kako bi biljke neometano rasle. Čim biljke sklope redove, proverite da li je potrebno presejati neke delove, a onda zemljište prekriti slojem slame ili lišća. Voditi računa, ukoliko je zemljište prekriveno, da se donji delovi često provetravaju tj. rahle, a za to mogu da posluže ojačane vile ili ašov.

U prvoj dekadi aprila treba završiti setvu luka, graška, blitve, spanaća, praziluka i šargarepe, a ako nisu posejani celer i peršun, onda to što pre uraditi. I dalje se rasađuju kupus, karfiol, keleraba, salata za majsku potrošnju i praziluk. Na prelazu iz prve u drugu dekadu sade se krompir i špargla.

Saznajte više o organskom gajenju povrća i voća

U drugoj dekadi obavićemo setvu endivije, brati rotkvice, mladi luk, salatu i spanać. Pažljivo okopati crni luk vodeći računa da se ne poremete lukovice.

Pred kraj meseca možete na otvoreno posejati lubenice, dinje, krastavce, paradajz i boraniju vodeći računa o pojavi kasnih mrazeva. Izniklo povrće štititi od mraza pokrivanjem novinskom hartijom, folijom, slamom i lišćem ili nadimljavanjem između redova povrća i stabala voća (paljenjem suve slame, sena i lišća).

Pa ipak, samo da naglasim da se tradicionalno paradajz rasađuje na otvoreno tek iza Đurđevdana, ponekad proleće ume da iznenadi sa niskim temperaturama.

Za one koji imaju veću površinu, a gaje i sitne životinje, sada je pravo vreme i za setvu kukuruza, suncorketa, soje, lucerke, crvene deteline,  itd.

Naša izdanja 

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.

About Snezana Ognjenovic

Autor bloga je Snežana Ognjenović, dugogodišnji promoter i predavač iz domena organske poljoprivrede i instruktor organskog baštovanstva. Od 1991. godine proučava i praktikuje biološko gajenje povrća i voća. Autor je programa "ŠKOLA ORGANSKOG BAŠTOVANSTVA" koja se sprovodi od 1996. godine. Iste godine ulazi i u svet izdavastva sa prvom knjigom „Gajenje povrća s ljubavlju”. Do danas, autor je velikog broja priručnika iz domena organske proizvodnje i baštovanstva. Predsednica je udruženja "Centar za promociju i edukaciju - ORGANSKA BAŠTA" koje promoviše organsku poljoprivredu kroz rad sa baštovanima, proizvođačima i potrošačima. Član je UO Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje "Serbia Organica". More Posts

UA-96174983-1