Primena zeolita u poljoprivredi

Naše proizvodne ustanove (površinski kopovi, drobljenje, razdvajanje korisnih od nepoželjnih materijala, sušenje, pakovanje i skladištenje) se nalaze u modernoj fabrici u Manisa / Gordes, u Turskoj. Ova moderna postrojenja imaju kapacitet drobljenja do 100.000 tona godišnje.

Veličina zrna

Možemo da proizvedemo bilo koju veličinu zrna prema vašim poterebama. Ispod je lista veličina zrna naše standardne proizvodne linije:

0-40 mikrona (prah)
0-225 mikrona [d(0,9): 100 μm]
0-425 mikrona [d(0,9): 300 μm]
0-700 mikrona [d(0,9): 500 μm]
0,7-1,6 mm
1,6-3 mm
3-5 mm
5-9 mm
9-16 mm

Zbog čega je važan zeolit:

• Zeolit poboljšava fizičko-mehaničke osobine zemljišta
• zeolit povećava sposobnosti upijanja i zadržavnja vode u zemljištu
• Zeolit povećava sposobnost zadržavanja hranljivih elemenata u zemljištu
• Zeolit snižava kiselost zemljišta
• Zeolit poboljsava ishranu biljaka, razvija korenski sistem, intezivira rast i plodnost
• Zeolit smanjuje bolesti biljaka
• Zeolit sadrzi neophodne elemente za razvoj biljaka:magnezijum, kalijum i kalcijum
• Zeolit na zemljište deluje kao melioranti

Zeoliti su hidratisani aluminosilikati karakterizovani sa visokim površinama i visokim kapacitetom razmene katjona.

Nalazišta zeolita su formirana pre nekoliko miliona godina, kada su vulkani izbacivali ogromne količine alkalnih i zemnoalkalnih metala. Deo pepela nošen vetrom se slegao i formirao gusto korito reke. U nekim sučajevima pepeo je pao u jezera. U drugom slucaju voda je prošla kroz korita pepela. U oba slučaja, hemijska reakcija vulkanskog pepela i slane vode rezultiralala je formiranjem prirodnih zeolita.

Karakteristika zeolitnog ležišta je određena u njegovom postanku. Male prirodne razlike nalik temperaturi, geografskoj lokaciji i svojstva pepela/vode rezultiraju u blago drugačijem sastavu. Stoga, par jedinstvenih svojstava su data nekolicini ležišta. Ove male razlike prisutne tokom formiranja ležišta zeolita su razlog zbog kog svako svojstvo zeolita ima izrazito jedinstvene osobine.

Jedan od najrasprostranjenijih prirodnih zeolita, koji je intenzivno ispitivan i primenjivan, je mineral klinoptilolit. Zeolitski tufofi u svom sastavu mogu sadrzati razlicite pratece minerale od kojih su najcesce prisutni: feltspat, kvarc, liskun i karbonat. Broj molekula vode varira u zeolitu. Zagrevanjem do 350 ºC nejveci deo molekula vode napusta resetku, pri cemu se moze reverzibilno i vratiti. Struktura klinoptilolita ostaje nepromenjena pri zagrevanju do temperature od 700 ºC.

Glina i silicijum dioksid nagomilavaju se u pepelu u stabilne, otvorene i trodimenzionalne strukture u obliku saća. Postoji više od 40 različitih prirodnih struktura zeolita. Na primer, klinoptilolit ima odnos 5/1 silicijum dioksida prema aluminijum oksidu.

Kristalnu resetku zeolita izgradjuju silicijski tetraedri koji su povezani u lance i prstenove, pri tome je deo atoma silicijuma zamenjen sa aluminijumom. Zbog takve gradje, unutar kristalnog prostora zeolita, formira se sistem medjusobno povezanih mikrošupljina u kojima su smešteni molekuli vode i izmenjujuci katjoni.

Zeolit je neverovatan kristalni mineral, sposoban da adsorbuje i apsorbuje mnogo razlicitih vrsta gasova, vlage, petrohemijskih elemenata, teških metala, elemenata slabe radioaktivnosti i mnogobrojne raznolike rastvore. Kanali u zeolitu obrazuju velike površine na kojima može doći do hemijskih reakcija. Šupljine i kanali unutar kristala mogu zauzimati i do 50% njegove zapremine. Zeoliti mogu da adsorbuju i apsorbuju velike količine materijala, kao što su joni ili molekuli gasa.

SVOJSTVA

Prirodni zeoliti obuhvataju grupu minerala koji su po sastavu hidroalumosilikati alkalnih i zemnoalkalnih metala. Kristalnu rešetku zeolita izgradjuju silicijski tetraedri koji su povezani u lance i prstenove, pri tome je deo atoma silicijuma zamenjen sa aluminijumom. Zbog takve gradje, unutar kristalnog prostora zeolita, formira se sistem medjusobno povezanih mirkošupljina u kojima su smesteni molekuli vode i izmenjujući katjoni.

Ova otvorena-porozna mikrostruktura zeoilita uslovljava i njihova izuzetno korisna svojstva: apsorpciona, izmene jona, katalitčika, molekularnih sita i dr.

Jedan od najrasprostranjenijih prirodnih zeolita, koji je intenzivno ispitivan i primenjivan, je mineral klinoptilolit.

Zeolitski tufofi u svom sastavu mogu sadržati različite prateće minerale od kojih su najčešće prisutni: feltspat, kvarc, liskun i karbonat. Broj molekula vode varira u zeolitu.

Zagrevanjem do 350 ºC nejveći deo molekula vode napušta rešetku, pri čemu se može reverzibilno i vratiti. Struktura klinoptilolita ostaje nepromenjena pri zagrevanju do temperature od 700 ºC.

Ono što zeolit čini posebno interesantnim jeste velika mogućnost njihove modifikacije. Na taj način dobijaju se proizvodi ciljnih karakteristika.