Pitanje čitaoca: Šta je plodored?
Poštovana Snežana,
supruga i ja smo prvi put prošlog proleća posadili baštu, pratili smo, koliko smo uspeli, uputstva sa vašeg sajta. Uglavnom smo zadovoljni, bilo je rotkvica, luka, malo salate, graška, paprike, a paradajz je lepo krenuo ali je kasnije zaostao u rastu. Čini nam se da zemlja nije bila dovoljno nađubrena, nismo uspeli da nađemo stajnjak. Pročitao sam da pominjete plodored, šta je to tačno i zašto se primenjuje. I prošlog i ovog proleća baštu smo posejali bez nekog plana.
Hvala unapred na odgovoru, Marjan, Brankovina
Odgovor
Zdravo Marjane,
Velika je stvar što ste se upustili u baštovanstvo, znači da volite biljke i želite zdravije plodove za svoju porodicu. Ipak je puno toga rodilo u Vašoj bašti i to bez striknog plana!
Međutim, poželjno je da pri planiranju tokom zimskih dana vodite računa o rasporedu kultura, tj. da primenjujete plodored.
Plodored je smena kultura na istom prostoru u toku nekoliko godina. Kod ratarskih kultura ili povrtarskih koje se gaje na velikim površinama, ista biljna vrsta dolazi svake četvrte ili pete godine na istu parcelu, a u organskoj ili bio-bašti svake treće jer se, sem plodoreda, ovde primenjuju i mnoge druge metode koje doprinose zdravlju zemljišta i otpornosti biljaka.
Kada u jesen unesete stajnjak ili kompost u zemljište vodite računa koje ćete biljke gajiti na toj površini. Neko povrće traži više hrane, a grašak i boranije ne traže dodatno đubrenje i mogu da rastu i stvaraju plodove i sa minimalnom količinom hraniva. Korenasto povrće i lukovi se seju i sade nakon ubiranja kultura kojima je potrebno puno hraniva. Na ovaj način se zemljište ravnomerno iscrpljuje u dužem vremenskom periodu.
Sa druge, svaka biljna vrsta ili grupa povrća ima štetočine koje se njima hrane. Štetočine mogu koristiti za ishranu i razmnožavanje spoljne delove biljke ili koren, a često im zemljište oko biljaka služi za prezimljavanje. Tako, s proleća, oni izlaze iz zemljišta i ponovo su tu.
Zbog toga se određene grupe povrća smenjuju u toku tri godine i na taj način štetočine ostaju bez hrane tako da, ili će uginuti ili napustiti tu površinu. Ovo je obavezna mera i osnova je godišnjeg, tj. trogodišnjeg planiranja bašte.
Saznajte više o Školi organskog baštovanstva
Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.
