Organski crni luk, sađenje, nega, zaštita

Crni luk je povrće koje je visokokvalitetna hrana, začin i lek. Gaji se već 4000 godina. Stari Egipćani su zakletvu izrečenu pred lukom vrednovali kao najviši oblik zakletve. U Evropu je stigao preko Italije. Danas se u svetu uzgajaju brojne sorte luka, a popularni crni luk koristi se za ishranu preko cele godine. Od mineralnih soli najviše ima kalijuma, sumpora i oligo-elemenata, a od vitamina beta karotin, B1, B2, E, H, K, P i vitamin C. Dovoljno je u organizam dnevno uneti 80-100 g svežeg luka da se zadovolji dnevna potreba organizma za vitaminom

Organska bašta    Gajenje povrća od A do Š

Lekovitost luka poznata je na svim meridijamma, a Sloveni imaju izreku: „Luk je lek od sedam bolesti“. Savremena nauka navodi čak petnaestak lekovitih svojstava luka (diuretičko dejstvo, sprečava infekciju, reguliše šećer u krvi, olakšava iskašljavanje, pomaže pri drugim plućnim problemima itd.).U ishrani se koristi mladi luk kao i zreleglavice. Preuzeto iz knjige  Priprema organski gajenih namirnica.

Agroekološki uslovi

Crni luk pripada porodici lukova i dvogodišnja je biljka. Cvetno stablo se razvija u drugoj godini života, a cvast sadrži i do 1000 cvetova bele ili bledoljubičaste boje.  Za uspešno gajenje crnog luka zemljište treba da je dobro pripremljeno, da je rastresito i prozračno. Ukoliko je zemljište u bašti još uvek sabijeno, dobro ga pripremiti mašinama ili ašovom (bar 30cm dubine) u jesen i prekriti organskim materijalom do proleća. Pred setvu ili sađenje lukovica vilama prorahliti zemlju, poravnati i tek tada pristupiti sađenju. Crni luk ne podnosi najbolje kisela zemljišta kao i direktan unos svežeg stajnjaka ili tečnih biljnih đubriva.

Saznajte više o Školi organskog baštovanstva

Luk je dosta otporan prema niskim temperaturama, seme počinje da niče već na 3-5°C, ali mu je optimalna temperatura za klijanje oko 22°C kada može da nikne za 3-5 dana. Rana setva obezbeđuje normalan rast biljaka i očekivano formiranje glavica. Ukoliko se lukovice sade u jesen, u fazi 3-4 lista uspešno mogu da prezime zimu.

Saznajte više i o gajenju: krompira, graška, paprike, rotkvice, salate, kupusa…

Plodored

Već smo govorili o značaju plodoreda i on se mora uzeti u obzir prilikom pravljenja plana setve ili sadnje. Luk zauzima drugo mesto u plodoredu, za razliku od bliskog rođaka praziluka koji je zahtevniji po pitanju unosa hraniva. Na istu površinu luk se može vratiti tek treće, a ukoliko imate uslova tj. dovoljno mesta, četvrte godine, kako bi se na taj način sprečilo širenje bolesti i štetočina. Dobre predkulture luku su kupus, krastavac, paprika, paradajz…

Setva i sadnja

Crni luk se može proizvesti setvom semena ili sađenjem arpadžika. Sađenje arpadžika se može sprovesti čim spoljašnji uslovi dozvole tj. zemlja se prosuši u rano proleće. Lukovice možete proizvesti sami ili ih kupiti gotove. Pri kupovini lukovice ne smeju biti proklijale, uglavnom su klasirane, a ukoliko nisu, sami ih grupišite po veličini. Sitnije lukovice možete saditi gušće (3-5 cm), a krupnije na većem razmaku.  Lukovice se sade se na dubinu od 2-3 cm, a količina lukovica je 5-7 kg po aru. Birati osrednje lukovice, a nakon kupovine ih, do sađenja, držati na mračnom i suvom mestu.

Sađenje crnog luka obaviti tokom februara, marta i aprila. Luk se u organskoj bašti najčešće sadi združeno sa šargarepom čime se obezbeđuje preventivna zaštita od lukove muve. Redovi mogu biti na razmaku 25-40 cm između redova i 5-10 cm u redu. Ukoliko posadite lukovice gušće, proredićete ih vadeći mladi luk u proleće. Na veličinu glavice utiče mnogo faktora ali je i gustina sklopa veoma važna. Nakon izlačenja reda za sadnju, pažljivo zaliti dno kanala, a lukovice blago utisnuti vodeći računa da koren bude sa donje strane, a vegetativni pup gore (znam da znate, samo da vas podsetim).

Za ranu potrošnju (mladi luk) sađenje lukovica se može sprovesti i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Birati najsitnije ili krupnije lukovice nego one koje sadite za proizvodnju glavica. U zatvorenom prostoru mladi crni luk se može saditi kao predkultura paradajzu i paprici. Lukovice saditi gusto (5cm u redu, 10 cm između redova), a mladi luk se može koristiti za jelo čim pera narastu do 25 cm visine, što je otprilike nakon 70-80 dana od sađenja na otvorenom, a za 4-6 nedelja ukoliko je u zaštićenom prostoru.

Za uspešno gajenje veoma je važno da je zemljište rastresito i ukoliko to nije slučaj, motikama okopavati iznikle biljke i redovno zalivati. Mladi luk može da zaguši trava pa ga, nakon što sklopi redove i obavite drugo okopavanje (2-3 nedelje nakon nicanja), ušuškajte u slojeve slame koja će sprečiti pojavu pokorice i isušivanje. Prilikom združene sadnje sa šargarepom vodite računa da ne oštetite mlade biljke i koren zeleni.

Preventiva i zaštita

Preventivne mere za sve ove muve jesu: sađenje luka i praziluka zajedno sa šargarepom i nevenom, u  toku vegetacije ukloniti svaku oštećenu biljku i uništiti, sledeće 3 godine na toj leji ne saditi luk. Domaća sredstva: oparak od rabarbare, sredstvo od buhača, piretrin, biljna ulja.

Zalivanje

Koren luka je plitak i biljka je osetljiva na nedostatak vode u gornjim slojevima zemljišta. Ovo je izuzetno važno ukoliko u proleće nema dovoljno padavina. Može se primenjivati sistem „kap po kap“ i navodnjavanje u brazde.

Vađenje i čuvanje luka

Luk se vadi kada lišće počne se suši, a oko 50 -70 % stabljika polegne, tokom prve polovine avgusta. Biljke se mogu vaditi čupanjem ili podkopavanjem. Pera luka odseći bar 2 cm iznad vrata lukovice. Ukoliko je suvo i toplo, lukovice postaviti na mreže ili lese da se dosuše. Ukoliko vremenski uslovi nisu pogodni, kišan je period ili je visoka vlažnost vazduha, izvađeni luk obavezno dosušiti uz dodatak toplote.

Tokom zime glavice crnog luka čuvati na suvom i tamnom mestu, u sanducima ili drvenim gajbicama ili upleten u vence. Ukoliko se dogodi da se luk u ostavi smrzne, ostavite ga da se odmrzne jer neće izgubiti na kvalitetu.

Gajenje na terasi

Mladi luk se uspešno može gajiti na zatvorenim terasama tokom cele zime, a sem arpadžika, za dobijanje mladih, sočnih listova mogu da posluže proklijale glavice starog luka. Ukoliko nemate sanduke napunjene zemljom, lukovice zasadite u žardinjere.

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.