Opet poplavljena Srbija, čija je to briga, nebriga…
Uskršnji praznici, sem hladnoće i kiše, svima nama su ostavili i gorak ukus u ustima. Po ko zna koji put poplavljene su kuće i plodne oranice i po ko zna koji put, ništa nije urađeno da se to preventivno spreči ili umanji šteta. I kao po nekom uvrnutom pravilu, iako stradaju i bogatije opštine, nažalost, najčešće voda odnese sve što može baš u nerazvijim krajevima. Taman njihovi žitelji malo podignu glavu i krenu da planiraju, da maštaju, da skupljaju snagu i resurse, a onda im mala rečica, potok, potopi i uništi sve za šta su celog života radili.
Pitanja ko je odgovoran, čija je nadležnost, ko je šta trebao…suvišna su…zakasnela…
Za divljenje je sa kakvim dostojanstvom ovi ljudi čekaju da se voda povuče.
Uz veliku želju da šteta budu što manja i da se ne ponovi…i da kraj aprila bude što topliji…
