Njegovo veličanstvo organski Kupus
Poreklo i sastav
Kupus pripada grupi najstarijeg povrća, a još u antičkoj Grčkoj i Rimskom carstvu koristio se i kao hrana i kao lek. Nastao je selekcijom u dugom vremenskom periodu od divlje biljke koja i danas raste u pribalnim delovima Sredozemlja. Starosedeoci Egipta su još u praistorijskom dobu koristili divlji kupus.
Saznajte više o Školi organskog baštovanstva
Interesantno je da ni Grci ni Rimljani nisu znali za postupak kišeljenja kupusa kakav je danas održan još iz vremena starih Slovena. Rimljani su kiselili kupus tako što su ga solili i prelivali sirćetom.
Kupus je nezamenljiva namirnica u ishrani naših ljudi u svim krajevima zemlje, naročito u brdskim i hladnijim područjima, gde slabije uspeva ostalo povrće. lako je poznato više vrsta i podvrsta, kod nas se koristi uglavnom beli, a nešto manje crveni (ljubičasti) kupus. Među njima, u prehrambenom pogledu, nema bitnije razlike, izuzev što ljubičasti kupus sadrži antocijan i gotovo nikada se kišeljenjem ne sprema za zimu. Beli kupus se potrebljava svež (slatki), a u zimskom razdoblju kiseli.
Kupus ima malu energetsku vrijednost. Bogat je mineralnim sastojcima i vitaminima. Najbogatiji je kalijumom, a zatim gvožđem, magnezijumom, sumporom i bakrom. Male količine natrijuma i povoljan odnos kalcijuma i fosfora omogućuju maksimalno iskorišćavanje kalcijuma u organizmu. Kupus ima dosta C vitamina, a nisu zanemarljivi ni vitamini U, B1 i karotin (provitamin A). Kupusom se unose u organizam najaktivniji elementi za održavanje biološke ravnoteže organizma. Kod nas je malo poznato da je sok od sirovog kupusa ne samo bogat izvor vitamina C, nego i lekoviti napitak širokog spektra. Sokom od svežeg kupusa može se uspešno lečiti čir na želucu i upala debelog creva. Sok mora uvek biti svež, spremljen onoga časa kad se uzima. (Iz knjige „Veliki vegetarijanski kuvar“, autor Snežana Ognjenović).
Nega
Najčešće se gaje rani i jesenji kupus. Rani se seje početkom februara u tople teje, a rasađuje do 15 marta. Rasad kupusa treba da je čvrst, dobro ožiljen i da ima 6-8 listova za rano gajenje i 4-6 listova ako je posejan krajem maja, a rasađuje se krajem juna. Za proizvodnju rasada potrebno je 4-5 nedelja. Za ranu proizvodnju jednostavnije je rasad praviti u konternerima (čašama, saksijama…), a za jesenju berbu rasad se može proizvesti i na otvorenom.
Saznajte više i o gajenju: krompira, crnog luka, graška, paprike, rotkvice, salate, kupusa…
Rani kupus se rasađuje na otvoreno kada prođe opasnost od jačih mrazeva, najčešće krajem marta, pa nadalje. U svaku rupu sipati punu šaku komposta. Oko rasađenih biljaka postaviti prepreke od valovite lepenke koji će ga štititi od podgrizajućih sovica, a u borbi protiv kupusara i kupusnog moljca koristiti mreže, kameno brašno, listove paprati i mešovito sađenje sa paradajzom. Kupus voli vodu i treba ga redovno i obilnije zalivati. Računajte na jednu kantu vode (12 l) po biljci na svakih 3-4 dana ukoliko nemate sistem kap po kap i to pod uslovom da je zemljište dobre strukture, sadrži visok procenat humusa i prekriveno je slamom. Glavice se seku kad su čvrste, poželjno je da ih uhvati prvi mraz kako bi izgubile ljutinu, a berbu treba obaviti pre jakih mrazeva.
Izdavač „Organska bašta: sva izdanja – baštovanstvo
Bolesti i štetočine
Kupus čuvati od plamenjače, bele kupusne vaši, buvača, leptira kupusara i kupusne sovica.
Pročitajte više o: krompirovoj zlatici, lisnim vašima, leptiru kupusaru, puževima…
Od bolesti problem prave lisna pegavost, crna trulež..
Više o agrotehničkim merama, đubrenju i zaštiti saznajte iz knjige Organska bašta.
Preventivne mera zaštite su izuzetno važne. Više o preventivnim merama i zaštitnim sredstvima saznajte na predavanjima i obukama.
Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović.
