Glistenjak – drugi deo

Više o ovoj temi u priručniku Kompost – srce organske bašte

Saznajte više o Školi organskog baštovanstva

Gajenje kalifornijske gliste

Kalifornijske gliste prerađuju otpad i organske materije i stajnjak i stvaraju humus. One su veoma produktivne i mogu u kratkom vremenskom intervalu da prerade veliku količinu organske materije i pretvore je u kvalitetno đubrivo.

Kalifornijske gliste se mogu gajiti na nekoliko načina u zavisnosti od početnih finansijskih mogućnosti i količine raspoloživog organskog materijala. Za gajenje u bašti za sopstvene potrebe najbolje je napraviti sanduk čije je dno od rabic mreže, obavezno mora imati poklopac i otvore uzduž gornjeg dela sanduka.

Mesto gde će biti postavljen sanduk mora biti daleko od puteva, zagađenja, buke i vibracija koje izazivaju građevinske i poljoprivredne mašine, Teren ne sme da bude podvodan, a sanduk ne treba postavljati ispod četinara i oraha. Kolike će biti dimenzije sanduka zavisi od količine kućnog otpada i broja legala koje će njima da se hrane. Jedno leglo kalifornijskih glista u sanduku 2×2 m2 preradi jednu tonu organskog otpada.

Priprema podloge

Ukoliko se podloga za gajenje uradi kako treba negovanje glista postaje prilično jednostavno. Kada je pripremljen sanduk za gajenje, sledeći posao je pripremiti podlogu u kojoj će one živeti i razmnožavati se. U sanduk se stavlja različit organski otpad kao što je stajnjak, kukuruzovina, slama, lišće, karton, pa čak i ostaci hrane (izbegavati luk i jake začine) iz domaćinstva do tri četvrtine njegove visine. Sve te sastojke treba pre mešanja dobro usitniti, a zatim potopiti u kanti vode, kako bi što bolje upili vlagu. Glistama je  vlaga potrebna za život. Zatim u sanduk uneti gliste, a nakon sat-dva od njihovog smeštaja u novi dom, mogu se nahraniti (u tu svrhu mogu da posluže ostaci od kuvanog povrća, sitno naseckane kore od povrća i voća, kesice od  čaja itd). Sve što se ne sme stavljati u kompostnu humku ne sme se davati glistama (meso, riba…). Otpatke raširiti po celoj površini i zatvoriti poklopac sanduka.

Hranjenje glista

Veoma je važan izbor hrane za kalifornijske gliste jer utiče na njihovu reprodukciju i produktivnost. Najviše se koristi stajsko đubrivo, najbolje kravlji stajnjak koji je odležao 2-3 meseca. Baštovani koriste, hraneći gliste jednom nedeljno, kuhinjski otpad, karton, suvo lišće, slamu itd. Ne koristiti treset četinara, lišće oraha i hrasta.

Sem ishrane, treba voditi računa i o vlažnosti unutar sanduka i povremeno gliste i materijal u kojem žive zalivati, po malo, slično kao kada se zaliva cveće kome je zemljište prosušeno. Kalifornijske gliste su najaktivnije na temperaturi između 12 i 25 oC. Kada temperatura napolju padne gliste će se umiriti tako da, ukoliko se želi produktivna proizvodnja glistenjaka tokom cele godine, obložiti sanduk slojem slame, sena itd.

Vađenje glistenjaka

Tokom toplijih meseci glistenjak se može vaditi na svakih 4 do 6 meseci, a zimi dosta ređe. Pravo vreme je kada se obrazuje velika količina humusa koji treba, zajedno sa glistama, pomeriti na jednu stranu sanduka, a na dno praznog dela staviti novu podlogu. Kako u staroj podlozi nemaju više hrane one će se polako premestiti na novo mesto. Kada sve gliste napuste đubrivo, polako ga sakupiti.  Kada se odlučite za gajenje kalifornijskih glista unapred morate znati šta ćete sa leglima koja se stvaraju i kojih, od jednog, budu 3-5.

Poznato je da su kišne gliste dobar indikator plodnosti zemljišta. Samo na plodnom i nezagađenom zemljištu ima košnih glista. To je i osnov da se specifične kompostne gliste koriste za proizvodnju organskog đubriva glistenjaka. Glistenjak je bogat humusom (i do 25%), siromašan mineralnim azotom (1-1,7%), ali sadrži visoke količine fosfora (do 240 mg na 100 g) i kalijuma (do 1400 mg na 100 g) kao i značajne mikroelemente (cink, bakar, mangan, gvožđe). Glistenjak se koristi u smeši sa zemljom i to za siromašna zemljišta jedan deo glistenjaka prema 10 delova zemlje, a za plodna zemljišta u odnosu 1:6. Ove smeše se koriste za uzgoj rasada i u zaštićenom prostoru, a kao đubrivo koristi se u količini od 0,2-5 kg na m2.

Preuzeto iz knjige: Kompost – srce organske bašte, autor  Snežana Ognjenović.