„Gajenje povrća s ljubavlju“ i druge priče
Kako godine prolaze sve smo bistriji i mudriji, sabiramo se i oduzimamo… Tako i ja, posle svih ovih godina, razmišljam o počecima, mojim i mojih prijatelja…gde smo…šta se sa nama dešavalo (desilo).
Moj prvi kontakt sa organskom poljoprivredom bio je krajem osamdesetih tokom boravka i studija u Engleskoj. Porodica kod koje sam stanovala je kupovala organske proizvode i za mene se otvorio jedan novi svet. Tada je širom sveta započela velika borba za očuvanje ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, resursa, a organska poljoprivreda je imala sve više pobornika. Posećivala sam organske farme ali i velike botaničke vrtove koji su me fascinirali bogatstvom boja, oblika…Od tada sam veliki zaljubljenik u „cottage“ bašte i taj nonšalantni engleski stil, što se na edukacijama i vidi :).
Kada sam se, 1991. godine, preselila u Čortanovce nisam ni slutila da će ta, prva, bio-bašta ostaviti veliki trag u mom životu. Iako sam odrasla na selu, učila sam ponovo iz početka o prirodi, zemljištu, biljkama…Od tada je prošlo 33 godine, moj sin (koji je rastao na povrću iz naše organske bašte) je odrastao kao i deca naših prijatelja, mnogo toga se promenilo, stvaraju se nove priče i sanjaju novi snovi.
Imala sam sreće da budem savremenik, učim i sazrevam družeći se sa neverovatnim ljudima, umnim, mudrim, posvećenim kao što su draga Spomenka Mujović, neustrašiva Maja Volk, hrabra Snežana Jandrlić, „dobra vila“ organske proizvodnje – Milena Tatar, strogi Nebojša Milivojević (Neša kostolomac :)), i u društvu dragih prijateljica Vanje Ranđelović i Dejane Jovanovic.
Na talasu te izuzetne energije, družeći se sa prijateljima i biljkama, nastala je 1996. godine knjiga koja je sve promenila – „Gajenje povrća s ljubavlju“, doduše malo trapavo prelomljena, bez iskustva u izdavaštvu ali uz veliku podršku Vojvođanske banke ali i brojnih preduzeća koja su bila hrabra da krenu u nešto novo (Dragan Jovanović i Makrobiotički centar TIM, Sloba Milovanović – Priroda, Ivan Perčić – Suncokret, Saša Bikar – pčelar iz Sremskih Karlovaca, Nada Mišković i Biošpajz, rudnik zeolita „Nemetali“, gigant Agroseme Panonija“, „Cijanizacija“ iz Novog Sada, „Nutricija“, udruženje „Terras“ i naravno naše udruženje koje je tada podizalo Prvo ekološko naselje u Srbiji – Centra za ekološko-etnološka istraživanja “Bostava”. Posebno bih izdvojila podršku dragog prijatelja Dragana Miljkovića koji nažalost nije više među nama i njegove „Magije lepote Miljković“.
Veliku podršku knjizi i mom radu dala je profesorka Branka Lazić sa kojom sam tada započela saradnju kao i udruženje „Vrelo“ iz Novog Sada i njegov predsednik Aleksandar Obrovski.
Knjiga „Gajenje povrća s ljubavlju” postala je ujedno i edukativni materijal na brojnim seminarima i predavanjima. Tokom narednih godina održala sam veliki broj seminara i predavanja iz organske poljoprivrede koja su organizovala ekološka udruženja, poljoprivredne zadruge, državne institucije, opštine i mesne zajednice širom Srbije, kao predavač po pozivu. U to vreme izlazili su sjajni časopisi pa sam imala tu čast da za njih pišem: „Zdrav život“, “Moć prirode”, “Dobro jutro”, “Cvetna bašta”, “Farmer”…
Puno smo radili ali se i družili, naročito je značajna saradnja sa Društvom za zdravu hranu i zaštitu životne sredine “Vrelo” i Udruženja za celovit razvoj čoveka “Vasa Pelagić” koji su ostavili velikog traga u našoj zemlji kada je u pitanju podizanje svesti o uticaju hrane na zdravlje.
Već 1998. godine nastala je knjiga “Vodič organskog baštovanstva” čiju sam koricu oslikala drvenim bojama, a zatim drugo izdanje prve knjige pod nazivom “Organska bašta”. Od tada do danas obišla sam Srbiju uzduž i popreko promovišući proizvodnju zdravstveno – bezbedne hrane i organsku proizvodnju. U međuvremenu, dobili smo zakonsku regulativu, sertifikaciju, pa tržište, borbu na tržištu…veliki uvoz organskih proizvoda, nedovoljnu domaću proizvodnju i veliki broj požrtvovanih, vrednih organskih proizvođača koji se trude da održe korak sa globalizacijom i hronično niskim standardom u našoj zemlji.
Imamo, na moju radost, i hiljade baštovana koji su se opredelili za podizanje bašti i gajenje sopstvenog povrća, voća, začina…
Za potrebe jednog predavanja izračunala sam da u Srbiji ima oko 1.000.000 bašti i naš zadatak je da ih prevedemo u organske i bio-bašte…zarad naše dece i unuka. Veliki zadatak okuplja velike ljude i mi smo svi na velikom putu.
Vaša Snežana Ognjenović
