Bez njega Srbija ne može

Bosiljak je, po čitavoj Evropi, rasprostranjena biljka iz porodice usnatica. Ovo je ukrasna biljka, a njeno sveže ili osušeno lišće koristi se za lečenje i začinjavanje jela. Lišće ima aromatično-suvi miris i prijatan, osvežavajući ukus.

Sakupljanje, berba i čuvanje bilja

Bosiljak se može uzgajati i u saksijama ili sandučićima. Rasad se proizvodi u toploj leji jer je biljka osetljiva na hladnoću. Napolje se iznosi u drugoj polovini aprila  sadi na rastojanje od 25 cm. Za sušenje se odrežu do 50 cm visoke biljke i zavežu u svežnjeve.

 Primena u narodnoj medicini

Ova lekovita biljka sadrži do 1,5% eteričnog ulja koje povoljno deluje protiv nadimanja, podstiče apetit, a pomaže i kod crevnih upala i želudačnih katara, upale mokraćnih puteva i plućnih oboljenja. Bosiljak je stari narodni lek za bolje lučenje mleka, koristi se za suzbijanje celulita, protiv nesanice i za potenciju.  Ova lekovita i začinska biljka pomaže nervoznim osobama, kao i onima koji pate od kašlja.

Bosiljak kao začinska biljka

Sušeni bosiljak dolazi u trgovinu kao prah ili usitnjeno lišće. Sveži listovi bosiljka upotrebljavaju se kao začin u salatama i sosovima od začinskog bilja, zatim za sirovo povrće, kravlji sir kao i sok od paradajza. Bosiljak je odličan začin za ovčje i goveđe meso, za supe od povrća, jela i sos od paradajza.

Primena u organskoj bašti

Bosiljak u organskoj bašti saditi zajedno sa paprikom ili paradajzom, samostalno ili sa drugim začinskim i lekovitim biljem.

Narodna imena:

Bosilje, bažilek, bažulek, bašelak itd.

Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović